Test: Microsoft Xbox 360
Izaberite željenu stranu:
Oko nove generacije igračkih konzola podiglo se dosta prašine, a nakon testa Microsoft-ove perjanice, možemo reći da to nije bez razloga. U ovom testu prikazaćemo vam multimedijalne mogućnosti kao i osnovne principe rada same konzole. Detaljniji osvrt na same igre ostavili smo za poseban tekst koji sledi uskoro...Davne 1951. godine Ralph Baer je na zahtev vlade i vojske SAD po čeo sa razvojem prve konzole za igranje. Konzola je trebalo da bude namenjena američkim vojnicima koji bi igrajući se na istoj poboljšali svoje reflekse i koncentraciju. Rukovodioci kompanije u kojoj je tada Ralph Baer bio zaposlen nisu imali sluha za ovu ideju tako da je rad na projektu obustavljen sve do 1966.
Luka Jovanović
Davne 1951. godine Ralph Baer je na zahtev vlade i vojske SAD po čeo sa razvojem prve konzole za igranje. Konzola je trebalo da bude namenjena američkim vojnicima koji bi igrajući se na istoj poboljšali svoje reflekse i koncentraciju. Rukovodioci kompanije u kojoj je tada Ralph Baer bio zaposlen nisu imali sluha za ovu ideju tako da je rad na projektu obustavljen sve do 1966. kada je Baer na svoju ruku izradio ceo sistem baziran na vakuum cevima. Njegovi šefovi su pristali na finansiranje daljeg razvoja tek kada im je on pokazao primerak koji je potpuno funkcionalan. Sve igre koje su bile izrađene su se sastojale od vertikalne linije, loprice i dva igrača. Na prednjem panelu konzole bili su prekidači kojima su se ti elementi uključivali i isključivali po potrebi. Konzola se povezivala direktno na TV i nije podržavala nikakav oblik zvuka. Prva prava konzola se pojavila 1972. godine. Njen tvorac je opet bio Ralph Baer koji je sada bio zaposlen u firmi Magnavox koja je 1974. godine otkupljena od strane holandskog Philipsa. Konzola je nazvana Odyssey. Cena konzole bila 100$, ali nije doživela veći uspeh zbog nespretne izrade, nekih čudnih rešenja i prevelike lakoće igranja. Tokom tri godine koliko se proizvodila prodato je 200.000 komada. 1975. godine Atari je predstavio svoju konzolu sa samo jednom igrom prenesenom sa popularnih arkadnih mašina sa žetonima - Pong. Cena je bila 100$ i napravila je profit od čak 40 miliona dolara. Godinu dana kasnije Fairchild kompanija na tržište izbacuje prvu programabilnu konzolu koja je posedovala 8-bitni mikroprocesor i bila u mogućnosti da prikaze 16-bitnu grafiku. Chanell F konzola je prva konzola koja je posedovala kertridže sa igrama i sposobnost da igre pauzira. Cena je bila 169$ dok su igre koštale 20$. Oktobra 1977. Atari na tržište lansira Atari 2600 koji je doslovno promenio tržište igračkih konzola. Sa cenom od 199 $ ova konzola bila je pravi hit što potvrđuje i činjenica da se prodavala sve do 1990. godine do kad je prodato preko 25 miliona sistema i 120 miliona kertridža. Konzola je posedovala 8-bitni procesor izrađen od strane Motorole i 256 bajtova rama. 1982. godine Coleco lansira Colecovision koji je uz cenu od 199 $ i veoma kvalitetnu grafiku u domove doneo naslove poput King Konga i Froggera. Atari-jev odgovor na Colecovision se pojavio u vidu Atari 5200 koji je zbog nedostatka novih igara veoma loše prošao. Četvrta generacija sa sobom donosi NES (Nintendo Entertainment System) odnosno Famicon (naziv u Japanu) koji je u samo prvih godinu dana prodat u 2.5 miliona primeraka i to samo u Japanu. 1985. na Američko tržište Nintendo ulazi veoma ofanzivno i to sa konzolom koja je kreirala istoriju modernih video igara.
 |
Nakon utvrđene pozicije na tržištu kućnih konzola Nintendo se opredelio za osvajanje tržišta prenosnih konzola koje su do tad postojale samo u varijantama koje su imale već ugrađene igre i bile su veoma lošeg kvaliteta. Novo čudo tehnike je nazvano Gameboy koji je i dan danas sinonim za prenosnu zabavu. Sa svojom ukupnom prodajom od preko 100 miliona Gameboy je zauzeo ubedljivo prvo mesto po broju prodatih primeraka. 1989. godine Sega Mega Drive ( Sega Genesis u USA) je bila prva 16-bitna konzola i opšte poznata kao prva konzola novije generacije koja se ustalila čak i na našim prostorima. Po celom Beogradu mogli ste videti kako ni ču igraonice ili Sega klubovi kako su se tada zvale u kojima su gomile mladih provodili svoje slobodno vreme uz hitove kao što su Mortal Kombat, Fifa Soccer, Nba Live, Frogger i mnoge druge. Da bi konkurentski Nintendo ispratio Segu morao je da se potrudi i ponudi tržištu perfektan proizvod. To je i učinio predtavljanjem SNES-a koji je počeo sa prodajom 1991 u USA i preko noći je prodat u 300000 primeraka. Atari, da bi dokazao da je još uvek i igri, izbacuje na tržište Jaguar – prvu konzolu sa CD-ROM-om umesto kertridža i ujedno prvu 64 bitnu konzolu. Tehnološki je bila najnaprednija i daleko ispred svog vremena, ali je zbog nedostatka igara i jako lošeg marketinga propala. 1995. godine Sony ulazi u borbu za prevlast nad tržištem video igara možda najuticajnijom konzolom do sada – Playstation. 32-bitni procesor sposoban da prikazuje poligonalnu grafiku je bio srž ove konzole. Playstation je koristio CD-ove i imao dva slota za memorijse kartice na kojima su se čuvale pozicije u igrama.
Ogromna marketinška kampanja i mnoštvo kvalitetnih naslova su ovaj proizvod doveli na sam vrh industrije kućne zabave. Nintendov odgovor N64 je bio uspešan, ali ni približno koliko Sony-jev pulen. N64 je bio prva konzola sa 64-bitnim procesorom, ali je i dalje koristio kertridže sa skladištenje igara. Kraj Sege kao proizvođača konzola desio se 1999. godine sa Dreamcastom. Dreamcast je koristio 128-bitni procesor, 26MB memorije i Microsoftov operativni sistem. Do pojave Playstationa 2 prodaja je rasla, ali pojavom istog Sega je proglasila bankrot i nastavila razvoj softvera, igara pre svega. Playstation 2 je svojom pojavom 2000. godine pomerio sve do tada postavljene granice koje se tiču prodaje. U prvih 3 sata prodato je 500.000 primeraka, a tokom naredne tri godine 60 miliona. Ovu konzolu i dan danas mnogi smatraju najboljom čak i posle šest godina postojanja. Nintendo je Gamecube predstavio 2001. sa cenom ispod 200 $ bio je veoma konkurentan proizvod i iako inferiornijeg hardvera prodat je u solidnih 13 miliona primeraka. Gamecube je ujedno bila prva Nintendo konzola koja nije koristila kertridže već diskove malog prečnika. Microsoft je na tržište konzola ušao tek u Novembru 2001. godine sa veoma iščekivanom konzolom – Xbox. U nju je bio ugrađen Intel-ov Pentium III proceson radnog takta od 733Mhz, 64 MB RAM memorije, DVD drajvom, hard diskom od 10GB i LAN kontrolerom. U prvih godinu dana prodato je oko 1.5 miliona primeraka, a ukupna prodaja je iznosila nešto preko 10 miliona.