Opis igre: Binary Domain
Izaberite željenu stranu:
Još jedna naizgled klasična pucačina iz prvog lica portovana sa konzola, kod autora teksta izazvala je jezu zbog činjenice da će morati u njoj da provede barem par sati, a da je zatim demotivisan opiše u tekstu koji čitate. Ipak, stvari su se brzo i drastično preokrenule u pravi užitak koji je blago sputan nekim očiglednim problemima koje je donela sa sobom u želji da se izdvoji iz gomile. Binary Domain je najlakše opisati kao japanski odgovor na Gears of War namenjen zapadnom tržištu, koji umesto vanzemaljaca od vas traži da rastavite armije neprijateljski nastrojenih robota različitih vrsta i veličina, zbog čega, sa druge strane, podseća na nešto sporiju verziju Vanquish hita iz 2010. godine, koji je takođe stigao od SEGAe.
Milan Jović
Opis igre: Binary Domain
Igra nam je zaokupila svu pažnju od samog početka, odnosno od momenta kada je paranoični gospodin upao u hol Bergen korporacije (najvećeg proizvođača robota u svetu) i počeo sebi da kida delove lica otkrivajući sofisticirani sintetičku lobanju, za koju ni sam do skora nije znao da je sastavljena od hrpe metala, plasitke i čipova, a ne od kostiju i hrskavice. Ipak, ova vrsta samosvesnih humanodinih robota, poznatija kao „Hollow Children“ nije nepoznata stručnjacima za robotiku, ali jeste zabranjena novom Ženevskom konvencijom, koja „članom 21“ strogo zabranjuje njihovu proizvodnju - što je neko očigledno prekrišio.
CEO Bergen giganta je ubedio sam vrh SAD-a da je za to jedini sposoban i odgovoran Amada Yoji, tvorac robotike i osnivač konkurentske, druge po veličini korporacije koja nosi njegovo ime, a za koga mnogi smatraju da je mrtav već 40 godina. Zato su Ameri okupili tim specijalaca koji se uputio u Tokijo, odnosno u sedište Amada korporacije kako bi saznali da li su ove sumnje opravdane i da li je sa proizvodnih traka među ljude u tajnosti pušteno još ovih humanoidnih robota – pitanje koje je prestravilo čovečanstvo. Kao što ste već zaklučili, radnja igre je smeštena nekih 70 godinu u budućnost, u vreme u kome je nivo mora poplavio veliki broj svetskih metropola, zbog čega su zemlje uposlile armije kojekavih robota, ne bi li ih iskoristili kao radnu snagu za obavljanje teških i prljavih poslova u cilju podizanja novih nivoa gradova na temeljima starih.
Igra počinje na obali Tokija, a igrač je u ulozi Dena Maršala, vođe „Rust Crew“ tima koji će od dva člana ubrzo prerasti u multinacionalnu petorku. Tako Den avanturu počinje sa vernim saborcem tamne puti - Buom, koji nas je od samog početka zasipao prilično plitkim humorom, zbog čega je brzo postao iritantan. Ono što sledi je definicija cover & shoot mehanike realizovana u praksi, sa sve, pucanjem na slepo, preskakanjem zaklona i bacanjem u stranu. Ipak, sve ovo je iznenađujuće zabavno, upravo zahvaljujući pomenutim robotima. Prva zakrpa za igru donela je i mogućnost da se traljavo portovane kontrole malo bolje utegnu i budu taman dovoljno udobne na tastaturi i mišu, a da ne pokvare iskustvo. Jedino smo imali zamerku na space taster koji ima dvojaku ulogu – trčanje i hvatanje zaklona, što prečesto vodi do nepoželjnih situacija, baš kao u igri Mass Effect 3.
