Opis igre: Sniper Elite V2
Izaberite željenu stranu:
Nakon prelaska kampanje u igri Sniper Elite V2, nismo mogli da se otrgnemo tom "deja vu" utisku, odnosno osećaju da smo odigrali rimejk prve igre iz 2005. godine. Jednostavno, sve ono što je krasilo original je tu i u nastavku, samo ovog puta propraćeno nekim prilično fensi efektima koji su ujedno bili i glavni motiv da kampanju odigramo do kraja.
Milan Jović
Opis igre: Sniper Elite V2
Igrač je u ulozi Amera, obučenog snajperiste koji u svakoj misiji biva bačen iza neprijateljskih linija, sa ciljem da pred sam kraj rata, paralelno sa pohodom saveznika na Berlin, zaustavi naciste u daljem razvoju i pripremama za lansiranje prvih, pravih balističkih V-2 raketa. Tu su i Rusi koji očajnički žele da se dokopaju ove tehnologije, a pre svega naučnika koji na njima rade, a na vama je da to sprečite tako što ćete im smestiti metak u čelo sa poveće daljine. Ipak, na kraju se sve svodi na naizmenično čišćenje nemačkih i ruskih trupa po naizgled prostranim, ali ipak prilično linearnim nivoima. Tu su neki blagi obrti u priči, ali ništa što bi je nametnulo kao glavni motiv za daljim igranjem.
Tako u svaku misiju ulazite sa snajperskom puškom, Thompson automatom (sa jednim šaržerom) i prigušenim pištoljem sa dvadesetak metaka. Pištolje je idealan kada vam neprijatelj iznenada iskoči u neposrednoj blizini, kada je potezanje bilo kog drugog oružja previše riskantan (bučan) potez koji bi mogao da privuče nepoželjnu pažnju neprijatelja. Jednom kada se to desi i budete saterani u ćošak od strane nekoliko vojnika, skidanje sa ramena starog dobrog Thompsona je dobar potez,ali samo u skučenim prostorima, kao što su podrumi i prostorije srušenih zgrada (ili barem ono što je ostalo od njih). Ipak, sve osim snajpera je u potpunosti neupotrebljivo na daljini većoj od par koraka, čime su dizajneri očigledno želeli da snjaper koristimo što je moguće češće, a čemu ide u prilog i manjak municije za ostala oružja.
80% preostalog vremena je čisto gledanje kroz optiku vaše bebice i skidanje neprijatelja iz daljine. Ovo je ujedno i jedini aspekt igre koji nas je držao do samog kraja. Jednom kada zadnjicu zalepite iza zaklona (igra koristi klasičnu “cover“ mehaniku karakterističnu za pucačine iz trećeg lica), sledi čišćenje terena od pešadije koja patrolira ispred. Na najvećem nivou težine (na kome smo mi igrali) u računicu treba uzeti i pravac vetra, kao i uticaj gravitacije, koja stvara takozvani bullet drop efekat. Zato je na većim daljinama neophodno da krstić nišana postavite iznad neprijatelja, kako bi gravitacija učinila svoje.
Ako je hitac fatalan, igra će ga u spektakularnom bullet time stilu ispratiti od cevi, pa sve dok ne napusti telo nesrećnika. Ovo je momenat kada deo tela kroz koji prolazi zrno postaje proziran poput rendgena, ali u koloru i sa neuporedivo više detalja. Ovi scene su toliko detaljne, da mogu poslužiti u edukativne svrhe na časovima anatomije. Tako jasno možete videto kako zrno probija jetru, plućno krilo, polovi srce uz mnogo krvi, kida testise i raznosi kosti, a zatim deformisano napušta telo ostvaljajući veliku prostrelnu ranu. Upravo posmatranje štete koju zrno nanosi organizmu je najsvetlija tačka igre, zbog čega smo učestalost aktiviranja ovih fensi efekata u opcijama odmah postavili na maskimum.
Maštovite pogotke igra nagrađuje nekim interesantnim trofejima, kao što je “Cooking off“, kada pogodite granatu koja visi na pojasu neprijatelja ili “Earplugs“, u situacijama u kojima metak uđe na jedno, a izađe na drugo uvo. Ipak, nema ničeg uzbudljivijeg nego kada se ispred nišana postroje dvojica ili više budućih pokojnika, kada je jedan precizan hitac dovoljan da ih pokosite kao glinene golubove, uz sve čari bullet time perspektive. Povremeno, umesto u nečije čelo, pametno je ispaliti hitac u bocu sa gasom ili artiljerisku granatu koja će razneti sve u blizini.
